Sabirni centar
(Narodno pozorište - Velika scena)

Dušan Kovačević
Sabirni Centar

Reditelj: Božidar Đurović
Dramaturg: Slavko Milanović
Scenograf: Geroslav Zarić
Kostimograf: Lana Cvijanović
Kompozitor: Ksenija Zečević
Muzički producent i autor dizajna zvučne slike Vladimir Petricević
Izvršni producent: Borislav Balać
Lektor: Radovan Knežević
Asistent kostimografa: Nevenka Milosavljević
Majstor svetla: Srđan Mićević
Majstori maske: Nijaz Memiš, Dragoljub Jeremić
Majstor tona: Miroslav Vuković
Majstor pozornice: Zoran Mirić
Organizatori: Ivana Nenadović - Gostiljac, Milan Govedarica
Inspicijent: Dragan Todorović
Sufler: Gordana Perovski

Lica u kući:
Mihajlo Pavlović - Mihajlo Janketić
Tetka Angelina - Ognjanka Ognjanović
Ivan Pavlović - Darko Tomović
Leposava Lepa pekarka - Nada Blam
Simeon Savski - Vlasta Velisavljević
Jelena Katić - Nataša Ninković, Anastasija Radojković
Petar - Nenad Stojmenović, Petar Mihailović
Bata konj - Zoran Ćosić

Lica u Sabirnom Centru
Milića Pavlović - Nela Mihajlović, Sena Đorović
Stevan Savski Keser - Igor Đordević, Vuk Kostić
Janko Savski - Tihomir Stanić
Marko Pekar - Branko Jerinić
Doktor Katić - Predrag Tasovac
Srecko Ruzmarin - Boris Pingović
Statisti: Miloš Dmitrović, Mikojan Bezbradica
Premijera, 29. decembar 2003. godine

O predstavi
Stari arheolog pronalazi rimsku nadgrobnu ploču za kojom je tragao čitavog života. Ona pokriva prolaz s ”ovog” na ”onaj” svet. Pri pokušaju da je pomakne profesor doživljava srčani udar i ubrzo umre. Ali, mrtav samo za okolinu, on se u stvari nalazi u nekoj vrsti stanja ”između života i smrti”. Kako je i živ i mrtav, uspostavlja vezu između živih i mrtvih, pa mrtvi, vođeni željom da vide svoje rođake, kreću prolazom koji je profesor otkrio ispod rimske nadgrobne ploče, u susret svojim voljenim na ”ovom” svetu.
”Ubeđen sam da ljudi, koji su ostavili neki trag, ne, istorijski, nego ljudski, ne odlaze. Ljudi koji su bitni za naš život su u korenspondenciji sa nama. Ta granica između relativno živih i onih za koje postoje materijalni dokazi da su otišli, jeste vrlo tanka i relativna. Ja mislim da neko sa strane vodi računa o nama, kaže Kovačević i nastavlja. Generacije iz našeg sveta, koje su tokom proteklih desetak godina otišle, svakodnevno su među nama, kao deo odgovornosti. Sa fizičkim krajem, onim što mi nazivamo smrt, život se ne završava.
Dušan Kovačević,
Pregled, Beograd, 30. 12. 2003

Nazad