Romeo i Julija
(Narodno pozorište - Velika Scena)

Sergej Prokofjev
Romeo i Julija

Balet u tri čina (devet slika s epilogom) po tragediji Viljema Šekspira
Režija i koreografija: Dimitrije Parlić
Dirigent: Angel Šurev
Scenograf: Dušan Ristić
Kostimograf: Božana Jovanović
Rekonstrukcija scenografije: Boris Maksimović
Koreografiju prenela: Višnja Đordević

Lica:
Eskalo, knez Verone - Branislav Tojagić
Kapulet, plemić - Jovica Mitrović
Ledi Kapulet - Andela Đaković
Julija, Kapuletova kći - Ana Pavlović
Julijina dadilja - Milica Bezmarević
Romeo, Montekijev sin - Konstantin Tešea
Merkucio - Svetozar Adamović
Benvolio - Aleksandar Ilić
Tibaldo, Kapuletov sinovac - Nenad Jeremić
Paris, mladi plemić - Božin Pavlovski
Pater Lorenco - Ljubiša Vučić
Peter, Julijin sluga - Nenad Butorović
Samson, sluga Kapuleta - Nebojša Stanković
Gregorio, sluga Kapuleta - Mihajlo Stefanović
Baltazar, sluga Montekija - Aleksa Jelić
Abraham, sluga Montekija - Ljubiša Peković
Krčmarice - Tamara Ivanović, Isidora Krešić
Dame na balu - Kosovka Radić, Ružica Selenić
Premijera / Velika scena / četvrtak, 26. jun 2003.

O predstavi
Predstavom Romeo i Julija balet Narodnog pozorišta ostvario je enormni broj gostovanja u inostranstvu. Uvek je imao prelepe i poetski nadahnute prikaze i kritike koje su, donekle, gubile smisao kao kritika, jer su se stručnjaci predavali zanosu oduševljenja opisujući zadovoljstvo i opijenost utiscima o lepoti sveukupnosti doživljaja prilikom gledanja ove predstave.
U godinama prvih početaka direktnih prenosa Evrovizije, predstava baleta Narodnog pozorišta, prilikom gostovanja u inostranstvu je snimana i prikazivana u više evropskih zemalja: naši umetnici su na ulicama bili prepoznavani, prilazili su im gledaoci, čekali ispred pozorišta da ih vide i iskažu svoje divljenje.
Prisećajući se šta su drugi o nama rekli i mislili, sada kada se balet Romeo i Julija vraća na svoju scenu, prihvatimo svesno činjenicu da je to naše najdragocenije kulturno nasleđe. Ako se tradicionalno već neguju baleti klasičnog nasleđa francuskih, ruskih, danskih autora, evo jednog tipičnog našeg dostignuća, koje se kao dragocenost već uvrstilo u istoriju naše kulture! Treba ga kao dragocenost i prihvatiti, pažljivo negovati, prenositi dalje s jedne umetničke generacije na drugu, uz izrazitije iskazivanje ponosa i samopoštovanja.
Milica Jovanović

Nagrade:
Solisti i amsambl baleta - nagrada Narodnog pozorišta

Nazad