Ko To Tamo Peva
(Narodno pozorište - Velika scena)

Vojislav Voki Kostić
Ko To Tamo Peva

Po ideji Ljubivoja Tadića, libreto predstave inspirisan je scenarijom istoimenog filma Dušana Kovačevića, reditelja Slobodana Šijana
Svetska praizvedba: 22. decembar 2004. u 19,30
Koreografija i režija: Staša Zurovac
Asistent koreografa: Olja Jovanović Zurovac
Kostimograf: Katarina Radošević Galić
Scenograf: Žorž Draušnik
Dizajn svetla: Staša Zurovac

Igraju:
Autobus - Aleksandar Ilić, Denis Kasatkin, Dejan Kolarov, Nikica Krluč, Milan Rus, Goran Stanić, Mihajlo Stefanović, Jovan Veselinović
Alternicija - Duško Mihailović, Dalija Imanić / Ana Pavlović
Alsternacija: Sanja Ninković
Vojska - Nenad Butorović, Miloš Dujaković, Miloš Kecman, Duško Mihailović, Vladimir Panajotović, Ljubiša Peković, Nebojša Stanković
Svadba - Žene - Silvija Džunja, Ivana Glišić, Ida Ignjatović, Tamara Ivanović, Milica Jević, Ivana Kozomara, Olga Olcan, Ljupka Stamenovski, Smiljana Stokić, Maja Varićak / Ana Ivančević, Marina Pamučar, Lidija Pavlović, Dragana Vujičić
Sahrana - Tamara Antonijević, Vera Blagojević, Svetlana Marković, Tanja Popović, Ružica Selenić, Jovica Mitrović, Branislav Tojagić
Smrt - Anđela Đaković
Anđeo - Nada Stamatović / Bojana Žegarac
Muzicka produkcija: Vojislav Voki Kostić
Tonska režija: Milisav Todorović
Dizajn tona: Slobodan Marković

Instrumentalni solisti:
Gitara - Vlatko Stefanovski
Truba - Marko Đordević
Akordeon - Dragan Stojković
Violina - Zoran Živković
Flauta, Duduk - Miodrag Todorović
Kontrabas - Toma Milaković
Drombulje - Sloboda Milicević
Santur - Tibor Mikoš
Usna harmonika - Jung Šandor
Konkretni zvuci - Dragan Cenerić

Studio orkestar
studio duvacki orkestar
studio mešoviti hor
studio ansambl udaraljki:
klepetofon, klepetuše, flaše (razne veličine), kamenje, kamene kocke, belutci, drvena klepala, izdubljeni panjevi, darabuk, marimbafon, def, daire, tom-tom, dumbek, dholak, bongosi, timpani, cinele, haj-het, ride cinele.

O predstavi:
Kao i film, i ovaj balet će vas nasmejati. Jezikom igre to baš i nije lako (...) Svu svoju raskošnu kreativnost Zurovac pretapa u humor (...) Ostao je svoj, duhovit, silovit, koreograf koji crpi inspiraciju iz prirodnog gesta i ima vulkansku scensku energiju. Ima i goli talenat, onaj kome nisu potrebni skupi kostimi i tone dekora, ali ne može bez raskošnih igrača koje nepogrešivo bira.
Marija Janković, vozi i...igraj, Miško!, ”Viva”, Beograd, januar 2005.
Zapravo ovde je dosegnut onaj standard koji se odavno primenjuje u baletskim predstavama na zapadu: nema glavnih i sporednih uloga - svi su solisti. I, odista, mladi igrači baleta Narodnog pozorišta su to i potvrdili (...) Oni su pokazali ono što se do sada nije videlo na sceni Narodnog pozorišta. Neverovatna energija kojom je zračila predstava može se pripisati takođe inspirativnom koreografskom izazovu, novom pokretu i celokupnoj koncepciji koju je pred izvođače postavio Staša Zurovac.
Aplauzi, skandiranje i povici pohvale trajali su oko pola sata...
S(avo) Popović, hit iz ”autobusa”, ”Večernje novosti”, Beograd, 24.12.2004.

Nazad