Ivica I Marica
(Narodno pozorište - Velika scena)

Engelbert Humperdink
Ivica I Marica

Bajka u tri slike
Libreto napisala: Adelhajd Vete
Preveo: Husnija Kurtović
Dirigent: Dejan Savić, Ana Simić
Reditelj: Borislav Popović
Scenograf: Aleksandar Zlatović
Kostimograf: Saša Kukić
Autor dizajna svetla: Miodrag Milivojević

Lica:
Ivica - Olivera Dukić, Ivana Dimitrijević
Marica - Sofija Pižurica, Mirjana Jovanović, Aleksandra Stamenković
Majka - Ana Rupcić, Suzana Šuvaković-Savić
Otac - Nenad Nenić, Predrag Milanović
Ranko/Pletisanko - Tanja Andrijić, Ivanka Raković
Veštica - Violeta Srecković, Zoran Rajković
Premijere, subota, 1. jun i nedelja 2. jun 2002, Velika scena

O predstavi...
Svežina melodike
(...) I u vremenu pojavljivanja i danas, opera pleni svežinom melodike bliske narodnoj, naivnosti dečje pesmice i dečjeg sveta, brojnim igračkim ritmovima (...) Mašta scenografa Aleksandra Zlatovića i kostimografa Saše Kukić stilizovala je i simbolično prikazala delove priče stavljajući na centralno mesto veliku kutiju (za igračke, kutiju-svaštaru, kutiju kuću), koja se otvara i zatvara menjajući smisao scene i slike. I likovnost i funkcionalnost su izuzetni. (...) Olivera Dukić u zahtevnoj ulozi, vokalno veoma stabilna i izražajna, a Sofija Pižurica, posle niza manje ili više neodgovarajućih rola, u prvoj ulozi i za njen glas i stas. Vedra, raspoložena, razigrana, nosivog glasa, zavidne vokalne tehnike, nijednog trenutka zaglušena orkestrom, vodila je celu predstavu dajući joj glavni pokretački motiv. Nezahvalno pisana deonica majke, u velikim skokovima, teško razumljiva, kricava, tumačen je odlično od strane Ane Rupčić (...) Novi tumači glavnih uloga, mecosopran Ivana Dimitrijević, koja je od uloge Ivice načinila komičnog junaka i Mirjana Jovanović, sada jogunasta i mrzovoljna Marica, Suzana Juvaković koja je u nešto toplijim tonovima naslikala lik majke, doneli su i nove nijanse u karakterima (...)
Branka Radović, Politika, Beograd, 5. jun 2002.
Izazovne uloge
Olivera Dukić: ”(...) U numperdinkovom delu nas dve smo morale da uđemo u likove desetogodišnjaka, što je bio pravi izazov. (...) Na pocetku uopšte nisam verovala da ću se snaći u ulozi dečaka, ali kada se nadem na sceni, kostim i dekor mi pomažu da se istinski osećam kao mali junak iz ove opere. (...) Dok sam radila na ovoj ulozi puno sam naučila od dečaka iz dečjeg hora RTS-a. Najveće mi je zadovoljstvo bilo kad sam videla kako oni netremice, iza kulisa, posmatraju šta se dešava na sceni, toliko zaneseno da zaborave da i oni moraju da izađu.”
Sofija Pižurica: ”u ovoj operi morala sam da tumačim lik devojčice koja ne mora svakog trenutka da razmišlja o svom izgledu, i to mi je veoma prijalo.”
I Sofija i Olivera (...) Ubeđene su da je stavljanje na repertoar Humperdinkovog dela najbolji način da se deca na lep način ”uvuku” u vode ozbiljne muzike učeći da slušaju i vole operu.
Iz intervjua S. Čikarić, Politika, 4.jun 2002.

Nazad