Branislav Nušić
Gospođa Ministarka
Šala u četiri čina
Reditelj: Jagoš Marković
Dramaturg: Jovan Ćirilov
Scenograf: Boris Maksimović
Kostimograf: Božana Jovanović
Autor scenskog govora: Prof. Dr Ljiljana Mrkić - Popović
Autor scenskog pokreta: Marija Momirov
Montažu muzike, zvučnih efekata i dizajn tona uradio: Vladimir
Petričević
Organizator: Nemanja Stojanović
Asistent reditelja: Marko Manojlović
Pomocnik reditelja: Marko Kesić
Asistent kostimografa: Olga Mrdenović
Inspicijent: Vlastimir Živanović
Sufler: Dušanka Vukić
Lica
Živka - Radmila Živković
Sima Popović - Miloš Đordević
Dara - Olga Odanović
Raka - Marko Janjić
Čeda Urošević - Aleksandar Srećković
Dr Ninković - Boris Komnenić
Ujka Vasa - Predrag Tasovac
Tetka Savka - Milka Lukić
Tetka Daca - Anđelka Milivojević
Pera Kalinić - Duško Premović
Teča Panta - Radovan Miljanić
Soja - Sonja Knežević
Teča Jakov - Branko Jerinić
Sava Mićić - Darko Tomović
Pera Pisar - Rade Marković
Bistro Dete - Mihajlo Lađevac
Anka - Dejana Miladinović
Učiteljica Engleskog - Aleksandra Nikolić
Devojka U Haljini - Ivana Jovanović
Žandari - Mladen Obradović, Ivan Nikolić
Nikaragua - Maiga Hamadahamane
Statisti - Božidar Katić, Srdan Miletić, Zoran
Trifunović, Milan Bošković, Miloš Dmitrović, Nenad Andrić, Aleksandar
Vukić, Danijel Mijajlović, Jovo Bosnić, Branko Tomić
Predstava za priču
Tradicionalna srpska soba. Šporet, sulundar dimi, šerpe, lonci,
lavori, kante, rasparene stolice, veliki astal. Prostorija u kojoj
”naš čovek” najduže živi. Na gore, balkanska kaldrma po kojoj briše
vetruština. Teško se uz ovu kaldrmu popeti, a nije lako ni sići.
U vrhu scene koju je sažeto, proničljivo, bez suvišnih detalja,
oblikovao Boris Maksimović, šepuri se ćuran. Niz, i uz ovu strminu,
pentraju se Živka i njeni bližnji.
U Živkinoj kući beda, oskudica. Živka, Radmile Živković, žena mučenica,
još žustra, ali već na kraju snaga i nerava. Čeka Živka sreću s
neba, ali nikako da je dočeka! Sin Raka, izubijan i sav u flasterima,
jede joj dušu koliko i muž, mlakonja, državni činovnik koji ne ume,
o gle čuda, da se okoristi! Teško je danas, veli Nušić, a Živka
potvrđuje. Publika, pa i oni koji ne znaju Nušićev tekst, znaju
ovu rečenicu kao da baš ona važi za sva naša vremena i pokolenja.
Živka Radmile Živković u dubokoj zapitanosti krpi sinovljeve pantalone
kao da prekraja mapu evrope. Ne mora u Nušićevim komedijama samo
da se brblja, može i da se ćuti! I da to bude komično. Sve brige
ovoga sveta su na Živkinom licu. Ne zna žena šta pre da počne, a
nevolje navalile u jatima. Besparica, a upečatljiva, u crno spakovana
tetka Savka Milke Lukić tvrda i nepoverljiva.
Reditelj Jagoš Marković i Radmila Živković kao Živka upeli su se
iz petnih žila da naprave predstavu koja se neće gledati samo danas,
već o koji će se pričati kao o ožalošćenoj porodici Mate Miloševića,
Mister dolaru Miroslava Belovića, Sumnjivom licu Dejana Mijača,
kao o Ministarki Žanke Stokić, ili Ljubinke Bobić. I u tome su uspeli.
Nije sve u predstavi Jagoša Markovića novo i neviđeno. U Nušićevoj
komediji Jagoš Marković je moćno razigrao san, opsesiju, ludilo
vlasti, potrebu i težnju da se izađe iz svoje tesne kože, da se
bude neko i nešto. Ovaj kontrast onog dole, i onog gore, životarenja
u bedi, i ministarskog nebeskog carstva, najrečitije je naznačen
snažnom muzičkom dimenzijom predstave (montažu muzike, muzičkih
efekata i dizajn tona uradio Vladimir Petrićević).
U ovom kontrastu bede bedine, i muzike koja uveličava, predočava
i priziva neki drugi, viši i značajniji život, sustižu se bedastoća,
svekolika nemoć, tuga i komika ćuranske i labudove pesme, prostor
moći i ovlaštenosti, i klonuća i osujećenosti. Radmila Živković
ce ostati upamćena kao ministarka koja je ozbiljno, dramatično čak,
shvatila Živkinu muku, a da, pri tom, Živkin uspon i pad nije lišila
komičnosti višeg reda, komičnosti koja izrasta iz opsežne nemoći
da se nešto stvarno i trajno u sebi, i oko sebe, promeni.
Ko bi to očekivao! Dara k’o Dara! Šta bi tu imalo da se igra i razigrava!
Ali, Olga Odanović nije mislila tako. Njena Dara će se pominjati
kao što se pominju i pamte ”nenadmašne ministarke”. Ispod tona,
iznad tona, udarena, pa normalna, trezvena ludača, nepredvidiva,
kao udarena ”mokrom čarapom”, pravo komičko obilje izbija iz Dare
Olge Odanović.
To što je Rista Todorović crn i ćutljiv, a ne debeljuškast i raspričan,
ne znači mnogo. Jato Živkinih rođaka Jagoš Marković je podmladio
bez dubljih rediteljskih i glumačkih odstupanja i inovacija. I kada
sediš na visokoj stolici opet sediš na onoj stvari. Takav je praktični,
komički sveden dr Ninković Borisa Komnenića. Sa dirljivom posvećenošću
Rade Marković tumači Peru pisara. Kostimi Božane Jovanović, kao
da bombardovanje traje sto godina, nedvosmisleno upućuju na palanačku
duh-dušu Nušićeve komedije.
Predstava Jagoša Markovića ne pati od dosadnog savršenstva, ali
je moćna, uzbudljiva, dinamična, nabijena tragikomičnom energijom,
manje-više, objedinjena vizijom sveta između tvrde i teške realnosti,
i žalostivih napeva tipa ”srušiše se divni snovi moji...” Predstava
za priču, komentare, za dug i lep pozorišni život, nadam se.
Muharem Pervić, Politika, Beograd, 16. mart 2004.
Veliki jubilej - 75 godina trajanja
Nušićeve Gospođe Ministarke na sceni Narodnog pozorišta u Beogradu
Ovo je godina u kojoj obeležavamo 140 godina od rođenja našeg, uz
Steriju, najvećeg komediografa, Branislava Nušića, a u kojoj se
navršava i 115 godina od prve Nušićeve premijere na sceni Narodnog
pozorišta u Beogradu (protekcija, 30. marta 1889). Ali, najveći
među ovima je - 75 godina od praizvedbe njegove najpopularnije komedije,
Gospođe ministarke. Uz sve to, u decembru se navršilo 25 godina
od smrti jedne od dve legendarne Živke ministarke na našoj sceni,
Ljubinke Bobić.
Nušić je komediju Gospođa ministarka počeo da piše pred sam početak
prvog svetskog rata, dok je bio upravnik novoosnovanog teatra u
Skoplju. Napisao je prvi i stigao do pred kraj drugog čina kada
ga je zaustavio rat. Započet rukopis je izgubljen, kao i svi drugi
koje je tada morao da ostavi u Skoplju.
Mnogo kasnije, 1929, setio se svoje nedovršene komedije i počeo
da je piše ponovo, po sećanju. Po sopstvenom priznanju, lik glavne
junakinje, Živke Popović, pisao je imajući u vidu glumicu koja se
tih godina nalazila na vrhuncu slave, jedru, vedru, energičnu ženu
eruptivne snage, nepresušne scenske mašte, zaraznog, beskrajno iskrenog
smeha, nepogrešive scenske intuicije - Žanku Stokić. Istovremeno,
Nušić je objašnjavao kako ga ni jedna konkretna ličnost iz tadašnjeg,
a ni prošlog političkog života nije inspirisala u kreiranju ovog
lika, ali, ako je mogao šta od koje da pozajmi, to je i učinio.
Posle svega devet proba koje je vodio glumac-reditelj Vitomir Bogić,
premijera je odigrana 25. maja 1929. godine, i doživela neverovatan
uspeh. Kod publike. A kritičari su bili nezadovoljni. Prebacivali
su piscu sve što se prebaciti moglo: neinventivnost, prizemnost,
korišćenje jeftinim, do vulgarnosti, čak do pornografije spuštenim
vicem - sve u cilju pridobijanja popularnosti, slave, honorara...
Ali publika se na to nije obazirala. Ona se grohotima smejala i
rečima svog voljenog Nušića i neodoljivoj glumi omiljene Žanke,
a uz nju i ostalim velikanima našeg međuratnog pozorišta koji su
s radošću igrali epizodne uloge.
|
Bujica smeha i aplauza počela je posle premijere i trajala
sve do okupacije. Za to vreme, predstava je oborila sve do tada
poznate rekorde: pedesetu predstavu ministarka je proslavila pre
prvog rođendana, a za trinaest sezona odigrana je bezmalo 200 puta.
Od toga, preko 150 puta Živka je bila Žanka Stokić. Uz nju, ovu
ulogu je igrala i Jovanka Jovanović Dvorniković, kažu izvanredno,
ali je ipak ostala u senci neprikosnovene Žanke, koja je ovom svojom
kreacijom postavila okvire za tumačenje tog lika svojoj, ali i generacijama
koje su dolazile.
Odmah posle oslobođenja, Gospođa ministarka je obnovljena, 10. oktobra
1945, sada u režiji Dragoljuba Gošića. Kao što je več dobro poznato,
nepravdom sudbine i tadašnje vlasti, velika ministarka, Žanka Stokić,
u to vreme je teško bolesna bila u kućnoj izolaciji, oduzete građanske
časti i prava da se bavi jedinim što je umela - glumom. Njenu ulogu
preuzele su Nevenka Mikulić i Mileva Bošnjaković (u ranijoj podeli
sluškinja Anka i Živkina ćerka Dara), takođe vrsne glumice, ali
bez izgleda da dosegnu nezapamćen uspeh svoje prethodnice. U ovoj
podeli predstava je igrana tri godine, a onda se desilo nešto neočekivano:
bivši ministarkin sin Raka, sićušna Ljubinka Bobić, sušta Žankina
suprotnost, počinje da igra Živku, i igra je 70 puta, sve do kraja
života ove, druge postavke gospođe ministarke, koja se uz jednu
obnovu (1952) na repertoaru zadržala osam godina. Ostaće zabeleženo
da je u naslovnoj ulozi jednom gostovala i Mila Dimitrijević, prvakinja
HNK iz Zagreba, 17. februara 1948.
Beograd nije želeo da dugo bude bez svoje omiljene komedije. Već
1955. režije se prihvata Dušan Vladisavljević. Premijera je igrana
20. maja. Ova postavka nije imala mnogo uspeha, doživela je samo
tri sezone, odnosno 27 repriza. Ulogu Živke Popović ravnopravno
su delile Ljubinka Bobić i Dara Vukotić (Plaović).
Nov život gospođa ministarka je započela u okviru proslave 100 godina
od rođenja Nušića i 75 godina njegovog prisustva na sceni Narodnog
pozorišta. U režiji Braslava Borozana, sa Ljubinkom Bobić kao Živkom,
ova predstava će dostići, a po nekima i prestići slavu one prve.
Predstava je, uvek pred punim gledalištem koje je odzvanjalo od
veselog smeha i burnih aplauza, igrana sve do dva meseca pred Ljubinkinu
smrt 1978. godine, preko 200 puta. Tokom trideset godina neprekidnog
igranja, njena najdraža uloga se razvijala zajedno sa njom, i donela
i glumici, i publici, i kolegama na sceni mnogo radosti. U kasnijim
godinama pomenula je kako joj je jednom prilikom Nušić prorekao
da će naslediti Žanku, na šta se ona zaprepastila - u to vreme je
bila savim mlada i igrala potpuno drugačiji repertoar. Pa ipak,
kao nekad Žanku, i nju su prolaznici na ulici oslovljavali sa “Živka”
ili “Ministarka”. Na sceni, bila je ministarka preko 300 puta, u
Beogradu i čitavoj zemlji, ali i u Sofiji, Bukureštu i Moskvi. Za
tu ulogu je dobila i veliko priznanje, plaketu Narodnog pozorišta,
od čega joj je, po sopstvenim rečima, smeh i aplauz publike bio
mnogo draža nagrada. Aplauzom su je zahvalni beograđani ispratili
i na večni počinak. Retko se desi da neka predstava i neka uloga
u njoj obeleže epohu. U slučaju Gospođe ministarke to se desilo
čak dva puta. Nije zato čudo što je od tada u Narodnom pozorištu
igrana samo jednom. Ali, ni dobar poznavalac Nušića, dr Milenko
Misailović, ni velika Olivera Marković nisu uspeli da nadjačaju
mit o Žanki i mit o Ljubinki. Predstava je igrana samo dve sezone,
od 22. novembra 1982. Do juna 1984 - doduše čitavih 50 puta, ali
onda je posustala.
U novom veku i novom milenijumu, posle punih dvadeset godina odsustvovanja
sa scene na kojoj je doživela praizvedbu i dva puta ušla u legendu,
Gospođa ministarka se vratila, u režiji Jagoša Markovića i sa Radmilom
Živković u naslovnoj ulozi. Predstava je za manje od četiri meseca
učestvovala na brojnim festivalima i osvojila vredne nagrade: Sterijino
pozorje (Radmila Živković dobitnik nagrade publike za najbolje glumačko
ostvarenje na 40. Pozorju); glumačke svečanosti ”Milivoje Živanović”
u Požarevcu (Radmila Živković dobitnik nagrade stručnog žirija i
nagrade publike za najbolju glumicu večeri - plaketa ”Spomen na
glumca”, kao i nagrade stručnog žirija za najbolju glumicu na festivalu
- statueta sa likom Milivoja Živanovića); festival Nušićevi dani
u Smederevu (Radmila Živković dobitnik nagrade publike za najuspešnije
glumačko ostvarenje na festivalu plaketa sa likom Branislava Nušića,
a predstava Gospođa ministarka je proglašena za najbolju predstavu
na festivalu i osvojila statuetu Branislava Nušića).
Dakle, svi dosadašnji pokazatelji govore da je došlo vreme za novu,
savremenu Živku ministarku, o kojoj će neka buduća pokoljenja govoriti
kao što mi danas govorimo o prethodne dve.
Jelica Stevanović
Nagrade:
- Glumačke svečanosti ”Milivoje Živanović” u Požarevcu -
Radmila Živković - nagrada publike za najbolju glumicu večeri
Radmila Živković - nagrada stručnog žirija najbolju glumicu večeri
(plaketa ”Spomen na glumca”)
Radmila Živković - nagrada za stručnog žirija najbolju glumicu na
svečanostima (Statueta sa likom Milivoja Živanovića)
- Festival Nušićevi dani u Smederevu -
Gospođa ministarka - najbolja predstava na festivalu (Statueta Branislava
Nušića)
Radmila Živković - nagrada publike (Plaketa sa likom Branislava
Nušića)
- 49. Sterijino pozorje u Novom Sadu -
Radmila Živković - nagrada publike za najbolje glumačko ostvarenje
(dodeljuje Otvoreni Univerzitet iz Novog Sada)
Radmila Živković - nagrada Narodnog pozorišta
Olga Odanović - ”Zoranov brk” na ”Danima Zorana Radmilovića” u Zaječaru |
